Nastavljene aktivnosti na projektu „Pregovori Beograd Priština iz ženske perspektive“

000408 Tribina K.Mitrovica

U organizaciji Udruženja žena Kosovske Mitrovice za ljudska prava, prošle nedelje u tom gradu održana javna diskusija o rodnoj dimenziji pregovora Beograd – Priština, u okviru projekta, koji realizuju Udruženje žena Kosovske Mitrovice i Udruženje žena Peščanik iz Kruševca.

Aktivistkinje dve organizacije, Vetone Veliu i Snežana Jakovljević, kao i predstavnica Fondacije Kvinna till Kvinna koja podržava projekat na Kosovu, Yilka Soba, su pozdravle učesnice javne diskusije rekavši da Kvinna od osnivanja i dolaska na Balkan devedesetih, podržava ženske mirovne inicijative.

Gošća diskusije, nekadašnja šefica pregovaračkog tima i ministarka u Vladi Kosova, Edita Tahiri je, osvrnuvši se na ućešće žena u mirovnim procesima u svetu, kazala da žene čine samo 2 odsto ukupnog broja potpisnika mirovnih sporazuma.

Briselski dijalog i sporazum Beograda i Prištine, Tahiri je nazvala mirovnim projektom, čiji su osnovni ciljevi izgradnja mira i ispunjavanje uslova za pridruživanje Evropskoj uniji. Pre sporazuma na severu su postojale paralelne institucije. Sada su policija, carina i sudstvo integrisani u kosovski sistem i to će biti urađeno i sa zdravstvom i obrazovanjem. Od početka pregovora, 2013. nije bilo težih incidenata. Na pragu smo treće faze dijaloga, kazala je Edita Tahiri i u njoj će se razgovarati i o naknadama za žene, koje su silovane tokom rata.

Marija Stanković iz organizacije „Aktiv“ u Severnoj Mitrovici, predstavila je rezultate istraživanja stavova srpskog stanovništva na Severu Kosova o bezbednosti, koji govore da je Mitrovica i dalje duboko podeljen grad i da među stanovništvom postoji veliki strah koji ih sprečava da normalno žive. Osvrćući se na izjavu Edite Tahiri da od 2013. ima manje incidenta, kazala je da je naprotiv, broj incidenata povećan iako je tačno da da je reč o incidentima manjeg, odnosno slabijeg intenziteta nego ranije. Marija Stanković je kazala da kosovska administracija ne priznaje dokumenta koja je izdala srpska vlada, što otežava kretanje ljudi na severu Kosova i pristup institucijama. Navela je i loše prevođenja zakona i dokumenata, naprimer, Zakon o rodnoj ravnopravnosti preveden je kao Zakon o polnoj ravnopravnosti. Istraživanje na severu Kosova nije imalo rodnu dimenziju, ali je očigledno, kazala je Stanković, da na severu Kosova vlada duboki partrijarhat i to se vidi na svakom koraku.

Edita Tahiri se ponovo obratila učesnicama i učesnicima i na pitanje zašto nema predstavnika Srba i Srpkinja sa Kosova u pregovaračkim timovima, odgovorila da je reč o međudržavnim, a ne međuetničkim pregovorima te da u timovima nema ni predstavnika i predstavnica albanske zajednice iz Preševske doline, naprimer. U vezi sa nastavnim programom i predmetom istorije, kazala je da je bitno navoditi i koristiti činjenice ali i da moramo biti svesni i svesne da one mogu imati drugačije značenje za pripadnike/ce različitih zajednica. Nakon završetka pregovora trebalo bi da građani i građanke na Kosovu imaju kosovske pasoše, a ko želi i dvojno državljanstvo. Srpski jezik je jedan od zvaničnih jezika na Kosovu i kosovska vlada prihvatila je postojanje univerziteta na srskom jeziku. Edita Tahiri je navela da se mora rešiti i problem evidentoiranja nestalih osoba, kojih je oko 1600. Propuste sa prevođenjem zakona na srpski jezik obrazložila je nedostatakom prevodilaca u početku.

Na komentare i diskusije da je situacija gora nego što je bila i da postoje veliki pritisci od strane države Srbije na stanovništvo na Severu, Edita Tahiri je odgovorila da je „velika slika“ znatno bolja nego ranije i da treba sačekati da se to konkretno odrazi na živote ljudi. Potrebni su vreme i strpljenje i permanentni rad na podizanju svesti građana i građanki na Kosovu.

Javna diskusija je treća aktivnost u okviru projekta „Pregovori između Beograda i Prištine iz ženske prespektive“, nakon dva treninga o evropskim integracijama , u Mitrovici i u Vrnjačkoj banji, tokom kojih su učesnice imale i susrete sa Editom Tahiri, ministarkom za dijalog u Vladi Kosova, Anom Milenić iz Evropske delegacije u Srbiji i predstavnicima Koalicije Preugovor, koja monitoriše poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. U diskusiji je učestvovalo oko 60 aktivistkinja ljudskih prava i predstavnica javnog i političkog života na severu Kosova i aktivistkinja ljudskih prava iz Rasinskog okruga.

Donatorke

Ženske mreže

Kancelarija

  • Obilićeva 50/2
    Kruševac, Srbija

Podržite nas

Pratite nas