Održan okrugli sto „Feminizam antipod nacionalizma“

000228 feminizam antipod nacionalizma

16. decembra 2014, u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beograd održan je okrugli sto posvećen uticaju nacionalizma na ženska prava u Srbiji, regionu i Evropi, u organizaciji Udruženja žena Peščanik, a uz podršku Fondacije za mir i rodnu ravnopravnost Kvinna till Kvinna. Ovaj događaj je, na neki način, nastavak istoimenog okruglog stola održanog u Švedskoj 2013, u organizaciji Fondacije Kvinna till Kvinna, na kojem su učestvovale i aktivistkinje iz Srbije.

Posle pozdravne reči Borke Pavićević, direktorke Centra za kulturnu dekontaminaciju, koja je istakla važnost bavljenja pitanjem nacionalizma u vreme kada je on veoma prisutan u velikom delu Evrope u cilju otklanjanja njegovog uticaja na ljudska prava i slobode, u prvom delu okruglog stola predstavljena je publikacija „Patriotizam i patrijarhat – uticaj nacionalizma na rodnu ravnopravnost", autorki Christine Wassholm i Annike Hamrud.

O publikaciji je govorila Maja Stajčić Riza Aragon iz Kvinna till Kvinna fondacije. Ona je kazala da je KTK nakon uočavanja "normalizacije" nacionalističkih pojava i stranaka u Švedskoj a imajući iskustvo pogubnosti bujanja takvih pojava budući da Fondacija dugo već radi na Balkanu i podržava ženske grupe, došla na ideju da uradi pomenutu studiju o nacionalizmu. Prvi deo publikacije, kazala je Maja Stajčić, obuhvatio je razgovore sa aktivistkinjama iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine, a drugi deo govori o nacionalističkim strankama u Mađarskoj, Austriji, Holandiji, Francuskoj i Švedskoj.

Sara Duarte iz EXPO Fondacije iz Švedske govorila je upravo o drugom delu publikacije, o nacionalizmu u Evropi sa posebnim osvrtom na partiju Švedske demokrate. Navela je da je ta partija nastala iz nekadašnje rasističke, fašističke stranke i nakon "poliranja" vokabulara, odevanja i ponašanja, ušla u švedski parlament i ima 13% mesta. Zbog njihove odluke da ne podrže budžet koji je predložila vladajuća koalicija, došlo je do pada vlade i Švedska će imati nove izbore u martu 2015. Po nekim istraživanjima, nije nemoguće da Švedske demokrate do tada i povećaju broj glasača / čica iako je njihova politika ostala rasistička, nacionalistička i patrijarhalna.

Nela Pamuković, članica Ženske mreže iz Hrvatske, feministička i mirovna aktivistkinja još od 1987. godine, predstavila je trenutno stanje u Hrvatskoj kada su nacionalizam i prava žena u pitanju. Jedan od aktuelnih problema u Hrvatskoj je pokušaj ukidanja ili ograničavanja ženama prava na abortus pod uticajem nacionalističkih partija i Katoličke crkve. Nela je govorila o akcijama koje Ženska mreža preduzima da ne bi došlo do ponovnog oduzimanja ovog i drugih teško stečenih prava ženama u Hrvatskoj.

Zlatiborka Popov Momčinović, profesorka na Univerzitetu Istočno Sarajevo predstavila je specifičnost problema koje nacionalizam donosi u multietničku zajednicu kao što je Bosna i Hercegovina i govorila o opštem stanju ljudskih prava građana i građanki u ovoj zemlji. Po njoj svi pokušaji da se izađe iz nacionalističkog konteksta bivaju osujećeni od političkih predstavnika sva tri entiteta. Situacija u Bosni i Hercegovini je vrlo deprimirajuća, kazala je, što se primećuje i među mladim osobama na univerzitetu, uz istovremenu nezainteresovanost i ravnodušnost.

Posebnu čast svojim prisustvom na prvom delu ovog skupa učinila nam je nemačka feministička režiserka Dagmar Šulc, čiji film o čuvenoj feministkinji Odri Lord je kasnije te večeri prikazan u okviru festivala "Merlinka".

U drugom delu ovog okupljanja učesnice su imale priliku da pogledaju dokumentarni film Mirele Veljović iz Foruma žena Prijepolje o studijskoj poseti aktivistkinja iz Srbije Švedskoj i istoimenom okruglom stolu u organizaciji Kvinne till Kvinne u novembra 2013. Film možete pogledati ovde.

Jelena Višnjić, BEFEM, Beograd, autorka studije „Pogledaj me nevernice: desnica o ženama, žene u desnici – slučaj Srbija", u nastavku skupa rekla je da su budjenju desnice u Srbiji doprineli ratovi, normalizacija nacionalizma, uspon anti-antifašizma, klerikalizacija i deficit pravne države. Desnica je, koristeći postulate i rečnik feminističke politike, kooptirala izvestan broj žena u svoje redove. Žene u desnici, promovišući povratak rodne opresije i uspostavljanja muške nadmoći ne prepoznaju da su im pravo i mogućnost pristupa javnoj sferi, obrazovanju, političkoj participaciji obezbeđeni kontinuiranom feminističkom borbom.

Staša Zajović iz Žena u crnom Beograd, osvrnula se na probleme i napade koje su Žene u crnom doživljavale od strane ekstremnih desničarskih partija. Po njenom mišljenju, ove partije su instruirane od strane države, to nisu pojedinačni, spontani slučajevi huliganstva, već veoma dobro organizovani skupovi koji za cilj imaju degradiranje poruke koju aktivistkinje žele da pošalju, kao i njihovo zastrašivanje.

Diskusija tokom okruglog stola bila je veoma aktivna. Učesnice iz ženskih organizacija iz cele Srbije prepoznale su problem negativnog uticaja bujajućeg nacionalizma na ženska prava i nakon ove razmene iskustava uvidele da je situacija slična u velikom delu Evrope.

Iako pitanje strategija odupiranja nacionalizmu zahteva posebne razgovore, na osnovu izlaganja i diskusija iskristalisali su se izvesni stavovi o tome šta treba raditi. Učesnice skupa su se složile da je neophodno tražiti od države da radi svoj posao, da suzbija i sankcioniše rasističke, nacionalističke i ekstremističke pojave i govor mržnje, uz istovremeno promovisanje tolerancije i poštovanja ljudskih prava. Neophodno je, dalje, razobličavati, otkrivati, ukazivati na štetno delovanje pomenutih grupa. Posebno je važno za ženske grupe da se međusobno podržavaju, stvaraju što veći broj prilika za razgovore i razmenu informacija i iskustava.

Donatorke

Kvinna till KvinnaGlobal Fund for WomenunwomenOSCE3Oak1Trag fondacija

Ženske mreže

Žene protiv-nasiljaŽene u crnom

Kancelarija

  • Obilićeva 50/2
    Kruševac, Srbija

Podržite nas

Pratite nas