Održan okrugli sto "Bezbednost žena - odgovornost lokalne zajednice"

000225 okrugli sto UNDP

Javna diskusija "Bezbednost žena - odgovornost lokalne zajednice" održana je u petak, 8. decembra u organizaciji Udruženja žena Peščanik u kojoj je učestvovala i Romani cikna, kao deo internacionalne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama".

Teme skupa bile su obaveze lokalnih samouprava u primeni Konvencije Saveta Evrope o prevenciji i suzbijanju nasilja prema ženama i u porodici, aktuelna situacija u Srbiji i Rasinskom okrugu i primeri dobre prakse.

Okrugli sto je moderirala Snežana Jakovljević. Ona je naglasila da je okrugli sto organizovan jer je bezbednost žena, ali i svih građana i građanki u lokalnoj zajednici jedno od osnovnih ljudskih prava i da je država na svim svojim nivoima odgovorna za bezbednost. „Mi verujemo da je bezbednost žena obaveza lokalne samouprave posebno kada se ima u vidu da su žene izložene rodno zasnovanom nasilju."

Uvodna izlaganja dale su:

Danica Todorov zamenica Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Vojvodine: "Unazad deset godina od kako postoji i deluje zamenica za ravnopravnost polova mnogo je učinjeno. Kada sam počela time da se bavim niko u organima uprave nije imao svest o promenama koje su se događale u zakonima, svi su se pomalo pravili ludi i žrtve nasilja slali od jedne do druge institucije. Prvi korak je bio pokretanje inicijative za formiranje jedne neformalne mreže na nivou pokrajine koja i danas funkcioniše. U njoj su i predstavnici/e svih nivoa vlasti i svih institucija zaduženih da postupaju u ovoj oblasti i oni svi kažu da im je važno da budu umreženi i razmenjuju informacije. U Vojvodini danas nema lokalne zajednice u kojoj ne postoji lokalni mobilni tim, sve lokalne samouprave su našle i neka sredstva da podrže rad tih timova. Tu su se izdvojili pojedinci i pojedinke koje/ i više rade nego što posao zahteva. 2008. godine Skupština Vojvodine usvojila je prvu strategiju za zaštitu žena. Odmah po usvajanju Istanbulske konvencije napravljen je stručni tim i nova strategija koja se u potpunosti oslanja na Konvenciju. Program će biti sprovođen do 2020. godine, a dugoročni cilj je uspostavljanje nulte tolerancije na nasilje. Namera je da se i dalje radi na jačanju javne svesti o neprihvatljivosti nasilja prema ženama, a razvijen je i unapređen sistem opštih i specijalizovanih usluga, evidentiranja i dokumentovanja podataka o nasilju, kao i povećanja sredstava za opšte i specijalizovane usluge."

Vesna Jarić, koordinatorka projekta "Integrisani odgovor na nasilje prema ženama" koji podržavaju UNDP, UNICEF i UN Woman, o Konvenciji kaže: " To je prvi regionalni evropski pravno obavezujući instrument za suzbijanje nasilja i njegovom ratifikacijom mi smo se kao zemlja obavezali da unaprećujemo sistem za prevenciju i za zaštitu žena od nasilja. Kovencija Jasno pravi distinkciju opštih i specijalizovanih usluga. U tom kontektstu mi smo u okviru 16 dana (aktivizma) želele da privučemo pažnju upravo na specijalizovane servise za žene koje su preživele nasilje. Jedna od tih specijalizovanih usluga jeste SOS telefon za žene žrtve nasilja. Srbija je jedna od retkih zemalja koja još uvek nema jedinstevni nacionalni SOS telefon. Prema mapiranju sprovedenom 2012. godine postoje 24 SOS telefona koje vode ženske NVO koje tu uslugu vode još od devedesetih. To znači da mi imamo lokalnu ekspertizu. Postoji znanje, resursi, kapaciteti na raspolaganju ali i dalje nemamo nacionalni SOS. To nas dovodi do toga da se zapitamo otkud takvo institucionalno slepilo. Institucije sistema ne prepoznaju ono što je postojeća ekspertiza kada govorimo o usluzi SOS telefona za žene koje su preživele nasilje."

A Tanja Ignjatović ekspertkinja iz „Autonomnog ženskog centra" Beograd: " Ovaj dokument nam daje vetar u leđa da na pravo mesto stavimo ono što smo radeći mnogo na neki način stavile u stranu." Ona je rekla i da bi trebalo prodiskutovati nepoverenje između vladinog i nevladinog sektora i zamagljivanje uloge koju su nevladine organizacije imale u celoj Srbiji i u Kruševcu da bi ova tema danas postala toliko javna tema da se o njoj govori na svim nivoima. "Konvencija je jedan ozbiljan instrument i toga treba da postane i naša stručna javnost svesna. Ženske nevladine organizacije su uradile indikatore za praćenje sprovođenja Konvencijei mi ćemo pratiti i stalno podsećati i državu i lokalnu samoupravui kolika je razlika između onoga što je potpisano i onoga što je realnost i što čini svakodnevicu života žena sa iskustvom nasilja."

Vesna Vesković, članica Saveta za RR, rekla je da je Kruševac i pored svih napora koje su nevladine organizacije uradile, na samom početku jednog organizovanog bavljenja pitanja nasilja prema ženama. Ona je govorila o nedavno potpisanom sporazumu o zajedničkom postupanju svih aktera u zaštiti žena od muškog nasilja, ali i o činjenici da je Kruševac nedavno potpisao Evropsku povelju za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou i da će sada uslediti i izrada lokalnog akcionog plana koji će obuhvatiti i mere za sprečavanje i borbu protiv nasilja.

U drugom delu govorile  su Slavica Stanojlović Urošević iz Peščanika i Đurđica Ćazić iz SOS Ženskog centra Novi Sad o iskustvima iz prakse u radu na SOS telefonu. Slavica Stanojlović Urošević, koordinatorka SOS telefona Udruženja žena Peščanik govorila je o značaju SOS telefona kao mesta gde se ženi veruje, gde joj se pružaju sve relevantne informacije i daje prilika da odluči o svojim daljim postupcima za izlazak iz nasilja a da je niko ne osuđuje. Ona je govorila i o značaju kontinuiteta ove usluge za žene. "Postojanje SOSD telefona ne sme da zavisi od političke volje već da bude utemeljeno u program razvoja lokalne samouprave i da se primenjuje nezavisno od političkih promena. Pitanje nasilja treba posmatrati u kontekstu ljudskih prava a ne kao socijalno pitanje", naglasila je ona. Zatim, Nadežda Budimović, koje je učestvovala u radnoj grupi za izradu Pravilnika o minimumu standarda za uslugu SOS telefona Ministarstva rada i socijalne politike, o radu te grupe i Snežana Živković iz Romani cikne i Slavica Vasić iz organizacije Bibija Beograd govorile su o položaju Romkinja u Srbiji i svom iskustvu u radu sa njima.

Okruglom stolu prisustvovalo je oko 50 učesnica/ka iz institucija Rasinskog okruga, medija, nevladinih organizacija iz Srbije, građana i građanki, a salu nam je ustupila Regionalna privredna komora Kruševac.

Događaj je podržala Agencija Ujedinjenih nacija UNDP, kao deo nacionalnog programa „Integrisani odgovor na nasilje prema ženama". Istovremeno, on je i podrška kampanji „Potpisujem" koju u okviru projekta „Udruženim naporima ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja" realizuje Autonomni ženski centar u partnerstvu sa šest organizacija iz Srbije, među kojima je i Peščanik.

Zaključci su:

- da nastavimo da razmenjujemo informacije o problemu nasilja prema ženama i merama koje se preduzimaju za zaštitu od njega i da povezujemo naše aktivnosti odnosno podstičemo i doproinosimo holističkom pristupu rešavanja problema

- da svako od nas, u skladu sa svojim mogućnostima, učestvuje u stvaranju uslova i atmosfere za primenu Konvencije Saveta Evrope, kao i da je redovno promovišemo u javnim nastupima i prilikom drugih aktivnosti, uvek kada je to moguće i svrsishodno.

- da pratimo primenu Konvencije i drugih zakona u ovoj oblasti, zahtevamo od zvaničnika ozbiljnost i odgovornost, da reagujemo na kršenje dokumenata

- da preporučujemo lokalnoj samoupravi/samoupravama da naprave planove primene Konvencije u lokalnoj sredini, koji bi uključili i izdavajanje sredstava za specijalizovane usluge zaštite i podrške ženama u situaciji naslja, pre svega za rad SOS telefona kako bi usluga postala dostupna što većem broju korisnica i, posebno, višestruko marginalizovanim grupama žena

- da zahtevamo da učestvujemo u donošenju odluka, kreiranju dokumenta i monitorisanju njihovih primena kroz javne diskusije, učešćem u radu radnih grupa i drugih tela imenovanih za donošenje odluka na svim nivoima

- da uvek i svuda ističemo i zahtevamo da se ima u vidu višestrukost ugroženosti pojedinih kategorija žena kao što su Romkinje, osobe sa invlaiditetom, lezbejke...

Donatorke

Kvinna till KvinnaGlobal Fund for WomenunwomenOSCE3

Ženske mreže

Kancelarija

  • Obilićeva 50/2
    Kruševac, Srbija

Podržite nas

Pratite nas